Kros-sektorski sastanak koji je održalo Udruženje za bezbednost i zdravlje na radu Srbije dana 28.02.2017. godine u sklopu aktivnosti projekta „Povećanje kapaciteta i jačanje uloge organizacija civilnog društva za poboljšanje uslova rada i dijaloga sa javnim institucijama“ prevashodno je imao za cilj uspostavljanje saradnje između javnih institucija i organizacija civilnog društva.
Na skupu su uzeli učešće predstavnici javnih institucija, Unija poslodavaca Srbije, medijske organizacije, organizacije civilnog društva, predstavnici inspekcije rada, predstavnici visokoškolskih ustanova, zatim predsednik Socijalno ekonomskog saveta Srbije, stručnjaci medine rada, kao i drugi stručnjaci za bezbednost i zdravlje na radu. Ukupan broj učesnika oko 25.
Na sastanku su razmatrana različita pitanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kao što su postojeće zakonodavstvo u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, Strategija bezbednosti i zdravlja na radu, budući pravci reformi u sistemu bezbednosti i zdravlju na radu u Republici Srbiji kao i preporuke za ukljanjanje administrativnih prepreka za poslovanje u sistemu bezbednosti i zdravlju na radu u Republici Srbiji.
Sastanak je predstavio odličnu priliku za razmenu ideja, informacija i iskustva, izazova u sistemu bezbednosti, zdravlja na radu i uslova rada a u cilju da se unapredi stanje u ovoj oblasti.
Direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Srbije, gospođa Vera Božić Trefalt je predstavila postojeći sistem bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji, nove propise koji se stupili na, kritične industrije sa aspekta povreda na radu, inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kao i važnost učešća organizacija civilnog društva u procesu donošenja odluka.
Predsednik Udruženja za bezbednost i zdravlje na radu Srbije, g-din Dragoslav Tomović je prezentovao analizu sistema bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji iz ugla Udruženja za bezbednost i zdravlje na radu, sa posebnim osvrtom na Nacionalni program za usvajanje tekovina EU – NPAA i izveštaj skrininga za poglavlje 19 ²Socijalna politika i zapošljavanje², zahteve u pogledu transponovanja EU direktiva u nacionalno zakonodavstvo, naučene lekcije putem implementacije preventivnog pristupa. Između ostalog naveo je da primena EU direktiva predstavlja veoma složen proces, da je potrebno dosta vremena i kvalifikovanih stručnjaka za sprovođenje i transponovanje Direktiva u sistemu bnezbednosti i zdravlju na radu.
Sistem bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji uređen je Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, za čiju izradu su u najvećoj mogućoj meri primenjeni zahtevi iz Direktive 89/391/EEC o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu, kao i podzakonskim propisima kojima su u nacionalno zakonodavstvo transponovane pojedinačne direktive EU koje su donete na osnovu Direktive 89/391/EEC, drugim podzakonskim propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i drugim propisimav – oko 25 propisa i 5 Uredbi.
Analiza pokazuje da je zakonodavstvo Srbije u oblasti socijalne politike i zapošljavanja delimično usklađeno sa pravnim tekovinama EU.
Trenutno radimo na daljoj harmonizaciji pravnog okvira u ovoj oblasti sa EU pravnim tekovinama. U cilju napredovanja u pogledu harmonizacije pravnih tekovina potrebno je pristupiti rešavanju kritične situacije na tržištu rada, uključujući “rad na crno”. “Gospodin Dragoslav Tomovic, predsednik Udruženja za bezbednost i zdravlje na radu Srbije”.
Takođe je naglasio značaj i ulogu medicine rada, kao i važnost unapređenja stanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu posebno putem obuka, izazove vezane za primenu zakona i podzakonskih propisa i povećanja svesti o značaju dobre prakse koje će biti ostvareno putem učešća i umrežavanja svih relevantnih institucija, zainteresovanih strana i organizacija civilnog društva u proces donošenja odluka.
Diskusijom je ustanovljeno da je neophodno postizanje strateških ciljeva poboljšanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i uslova rada. Radi postizanja strateških ciljeva o poboljšanju u sferi rada a posebno u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu , neophodno da razmotrimo preostale nedostatke u implementaciji i transponovanju propisa, da se iskoristite nove mogućnosti, razrađene posebnom analizom stanja i koju treba definisati Akcionom planu kao sastavnog dela Nacionalne Strategije.
U ostvarivanju Strategije jedan od pojedinačnih cilјeva je donošenje zakona, podzakonskih propisa i drugih opštih akata o bezbednosti i zdravlјu na radu u cilјu usaglašavanja sa propisima EU i MOR-a, kao i njihova implementacija i istovremeno podsticanje socijalnih partnera da se pitanja bezbednosti i zdravlјa na radu pre svega regulišu kroz sistem kolektivnog pregovaranja. U procesu pridruživanja Republike Srbije Evropskoj uniji potrebno je i dalјe raditi na usaglašavanju propisa sa direktivama EU, u skladu sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU – NPAA.
Opšti cilј Strategije jeste unapređenje i očuvanje zdravlјa radno aktivnog stanovništva, odnosno unapređenje uslova rada radi sprečavanja povreda na radu i profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom i njihovog svođenja na najmanju moguću meru, odnosno otklanjanje profesionalnih rizika.
Prema Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina EU 2014-2018 u pogledu usklađivanja zakonodavstva planirano je 2018. godine donošenje novog Zakona o bezbednosti i zdravlјa na radu, kojim će se izvršiti dalјe usklađivanje sa Direktivom Saveta 89/391/EEZ od 12. juna 1989. o uvođenju mera za podsticanje pobolјšanja bezbednosti i zdravlјa radnika na radu. Potpuna usklađenost ostvariće se donošenjem novog Zakona o bezbednosti i zdravlјu na radu i podzakonskih propisa.
Istovremeno, odredbe Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu koji se odnose na službu medicine rada u praksi nisu našle svoju primenu, tako da je medicina rada koja bi morala biti osnov prevencije i zdravstvene zaštite zaposlenih ostala na marginama sistema bezbednosti i zdravlja na radu. Nakon promena u Zakonu o zdravstvenom osiguranju, od 2009 godine, najveći broj lekara specijalista medicine rada otišao je u izabrane lekare. Najveći broj službi medicine rada nalazi se u Domovima zdravlja bez uvida u legitimitet rada lekara specijalista medicine rada. Indikativne su pojave da u pojedinim Domovima zdravlja lekari specijalisti medicine rade kao izabrani lekari i pritom se finansiraju iz budžeta , a u suštini rade i dalje dohodovno u „Službama medicine rada“. Takođe je neophodno obezbediti dobro funkcionisanje i transparentnost socijalnog dijaloga. Uopšteno govoreći, biće neophodno posvećivati stalnu pažnju planiranju predstojećeg rada u oblasti socijalne politike i zapošljavanja, kao i kapacitetima Srbije za sprovođenje i primenu, s obzirom na to da je potrebno ojačati administrativne kapacitete kako bi se pravne tekovine EU pravilno primenile. Takođe, neophodno je obezbediti dovoljno finansijskih sredstava, na primer u oblasti politike zapošljavanja i zdravlja i bezbednosti na radu.
